Изложба слика „Мурмур“ Милана Кацевског

Самостална изложба слика „Мурмур“ аутора Милана Кацевског, отворена  je у четвртак 30. марта у Галерији `73 (Пожешка 83 а, Баново Брдо).
Кацевски Милан, рођен 1982. године у Београду. Факултет ликовних уметности уписује 2016. године, одсек – сликарство, у класи Миливоја Павловића, а од треће године студија наставља у класи професора Бранка Раковића. 2020. године завршава основне и мастер академске студије код истог ментора. 2021. постаје члан УЛУС-а и уписује докторске студије на Факултету ликовних уметности. Добитник је Велике награда “Риста и Бета Вукановић” за сликарство, Факултета ликовних уметности за 2021. годину.
„Пејзажи које сликам нису само топографска представа неког предела. Они су порука без речи. Позив у непознато и мрачно. У свом сликарству се нисам бавио великим идејама и социјалним коментарима, вец сам се трудио да искажем и додирнем у другима оно што је људско и примално у свакоме, тугу, сету, усамљеност, то шта се не може речима прецизно и комплетно описати, јер иде испод речи у невербалне, емотивне делове бића. Делове којих смо највише свесни сами, одвојени од дистракција свакодневнице и окренути у себе. Зато бирам мрачне призоре шума, јер осећам да је човек у њима највише и најмање то шта јесте, сам и повезан са природом из које је настао. У таквом окружењу ја стварам своје призоре, где користим универзалну естетику природе на свој начин, стварајући неку сопствену, као одраз природе у мени, односно одраз мене кроз природу. То радим и са одредјивањем композиције и бирањем предложака за оно шта желим да представим, као и са самим начином сликања. Мој приступ је доста детаљан, али није хиперреалистичан, већ је сваки детаљ стилизован и ликовно обрадјен, стварајући целине и пределе који одишу мојим сензибилитетом.
 При сликању користим своју, обично сведену палету боја и црне, која мени није само одсуство свих боја, већ је и мрак и све шта се налази у њему, неизрециво и несагледиво у нама. Она је и негативан простор спреман да се испуни оним који га посматра и начин да се нагласе драматичност слике и емоције које сликар жели да искаже.. 
Све су моје слике радјене у техници уље на платну, коју сам доста технолошки истраживао јер ми је због својих особина пријала и за мој начин рада и за формате које обично користим, и волео би да мислим да у свом раду користим стару сликарску технику, која ми прија и стару сликарску тематику, која ме надахњује, на неки свој начин.  Углавном су у питању слике већег формата. То сам радио из порива да створим слике које ће својом величином обухватити и увлачити у себе, у свет таме, самоће и интроспекције. Желео сам да материјализујем симболичне пределе из себе у што већем формату, да би неопозиво стајали реални, у пуној величини, на само један искорак од посматрача. Да је довољан најмањи напор да се посматрач препусти слици.
     У цртежу сам изабрао угаљ као технику јер је идеалан за бављење светлом и тамом и њиховим међусобним сугестијама. Углавном су то шумски пејзажи, као и на сликама, са том разликом што је на цртежима већи акценат на светлости и тами, која обично долази из првог плана, позиције ствараоца и посматрача, који из мрака гледају у светлост. Такође, нашао сам да ми и сама племенитост угља као материјала у комбинацији са папиром који је природно пожутео од вишедеценијског стајања, даје још једну ноту радовима који представљају природу која је одувек била ту, Радовима који су рађени од деривата дрвета, вероватно првом цртачком техником икада, а имају за тему једну од првих тема икада, природу, вечиту и универзалну естетику и један првих медијума самоекспресије. Комбинација свих тих чињеница ми је била стваралачки узбудљива и врло инспиративна“ речи су аутора ове изложбе.
Изложбу која ће трајти до 18.а прила, свечано је отворила Мирела Пудар, директорка Галерије `73.