Уметнички савет

Уметнички савет чине:

  • Славољуб Цаја Радојчић - председник Савета
  • Радомир Кнежевић
  • Тијана Фишић
  • Љиљана Стојановић
  • Јасмина Новаковић

Биографије

Славољуб Цаја Радојчић

Славољуб Цаја Радојчић рођен је 1942. године у Београду. Дипломирао је на вајарском одсеку Академије ликовних уметности у Београду 1965. године. Завршио је постдипломске студије у класи професора Мише Поповића 1967. године. Члан је УЛУС-а од 1965. године. Био је редовни професор на Факултету ликовних уметности у Београду. Ради скулптуру, цртеж и графику. Излаже од 1965. године. Приредио је више од педесет самосталних изложби у земљи и иностранству.

У свом стваралаштву обједињује гротескно-ироничне симболе човекове егзистенције у духу нове фигурације свођењем анатомије на основне облике, парафразирањем органских и геометријских форми и урезивањем архетипских знакова.

Радојчић је аутор бројних скулптура у слободном простору у Београду, Крагујевцу, Аранђеловцу, Краљеву, Грахову и Цазину (БиХ), Прибој на Лиму, у Чачку.

Његове скулптуре и цртежи налазе се у уметничким збиркама музеја и галерија – Народни музеј у Београду, Музеј савремене уметности у Београду, Народни музеј у Крагујевцу, Галерија југословенског портрета у Тузли, Модерна галерија у Лазаревцу, Галерија „Себастиан” у Дубровнику, Галерије “Турске & Турске” и “Лоцк” у Швајцарској, као и у приватним колекцијама у Србији, Немачкој, Швајцарској, Холандији, Енглеској, Италији, Француској, Русији, САД

Награде: Национална награда за скулптуру на Међународној изложби мале пластике (Хаг, 1966), прва награда за скулптуру на Октобарском салону (Београд, 1977), награда “Златно длето” на Пролећној изложби УЛУС-а (Београд, 1980), Прва награда на југословенском конкурсу за споменик Слободи на Тргу револуције у Шапцу (1987), „Политикина” награда за ликовну уметност из фонда Владислава Рибрникара (1999), награда Балканског тријенала малог формата (Солун, 2003) итд.

Радомир Кнежевић

Факултет ликовних уметности у Београду завршио је 1983. године у класи професора Раденка Мишевића и доцента Чедомира Васића. Постдипломске студије завршио је код професора Момчила Антоновића. Члан је УЛУС -а од 1985. године. У звање асистента изабран је 1989. године. Од 2001. године у звању ванредног професора за предмет Сликање и цртање, а од 2012. године је редовни професор. У периоду између 2002. до 2010. био је професор на Академији умјетности у Бања Луци.

Самостално и групно излагао је у више градова Србије и региона (Београд, Кикинда, Апатин, Петровац на Млави, Чачак, Смедерево, Нови Сад, Тузла, Сарајево, Љубљана, Ријека, Бања Лука…), а групне изложбе имао је и у Минхену, Паризу, Кремсу, Солуну, Килу, Будимпешти…

Добитник је више награда од којих су најважније: 1982. Београд, Награда за цртеж ФЛУ, 1986. Награда за идејни пројекат са макетом за споменик ослобођењу Кикинде 1918. године (Споменик није изведен због промене локалне власти), 2004. Чачак, Награда ликовног анала.

Самостално и као део тима извео је мурал у Београду и више градова Србије и Црне Горе.

Учествовао је у раду више ликовних колонија (TERRA Кикинда, Ечка – Зрењанин, Рогатица…).

Дела му се налазе у више приватних и јавних збирки – Музеј у Кикинди, Музеј Zepter, Збирка Министарства просвете Републике Србије...

Тијана Фишић

Рођена је 24. септембра 1966. године у Београду.

Аутор је 30 самосталних изложба слика; најзначајнија је « Ретроспектива неба – поводом 25 година уметничког рада, 1988-2013», Уметнички павиљон Цвијета Зузорић, Београд , 2. март – 11. април, 2013, каталог у издању УЛУС-а. ИСБН 978-86- 6307-004- 2.

Дипломирала 1989. и магистрирала 1993. на Факултету ликовних уметности у Београду у класи професора Момчила Антоновића. 1993. постала је члан УЛУС-а ( Удружења ликовних уметника Србије) и 2011. члан Друштва српских уметника Лада.

Љиљана Стојановић

Љиљана Стојановић рођена је 1955. године у Љубљани. Дипломирала на Одсеку графике Факултета примењених уметности у Београду 1979. године. Завршила постдипломске студије на Одсеку графике Факултета ликовних уметности 1982. године у Београду. Члан УЛУСа од 1980. године. Члан УЛУПУДСа од 2011. године у звању истакнутог уметника.

Награде:

1982. - Награда Кабинета графике ЈАЗУ на 12. изложби југословенске графике, Загреб; Награда за графику на изложби Београд инспирација сликара, Београд; Награда за графику на XX ликовним сусретума, Суботица; 1983. - Откупна награда за графику на I бијеналу Милена Павловић Барилли, Пожаревац; 1990. - Откупна награда НИРО Дечје новине на I бијеналу Графика у Србији, Београд; 1991. - Златно перо Политикиног забавника на 33. Златном перу Београда; 1995. - Откупна награда на II међународној изложби мале графике, Лесковац; 1996. - Награда за графику на 37. Октобарском салону, Београд; - Откупна награда Хемофарма на Изложби мале графике, ГК, Београд; 1999. - Похвала на Међународној изложби EX LIBRISA 800 година Хиландара, Београд; - Златна игла на 80. Пролећној изложби УЛУСа, Београд; - I награда на IV међународној изложби мале графике, Лесковац; 2002. - Мали Печат Галерије ГК, Београд; 2009. - Диплома II бијенала цртежа Србије, Историјски архив, Панчево;  2010. - И награда за цртеж, Галерија 107, Земун;  - Диплома на Трећем међународном бијеналу  Еx либрис ДУНАВ  2010 Историјски архив, Панчево; 2011.- 
Плакета 43. мајске изложбе  УЛУПУДСа, Креативна кошница, МПУ, Београд;  2012. И награда за  акварел на ИИ међународном бијеналу акварела, Галерија А, Београд;   2013.- Годишње признаје за изванредно ангажовање у раду на задациима УЛУПУДСа;  Београд  2019.  Велики печат Графичког колектива на Мајској изложби графике београдског круга, Галерија УЛУСа, Београд.

Самостален иложбе:

1981. ГРОЖЊАН, Галерија Балота;1982. БЕОГРАД, Галерија Графички колектив; 1983. НОВИ ПАЗАР, Народни музеј; БЕОГРАД, Галерија КНУ; КРАГУЈЕВАЦ, Мали ликовни салон;1984. ЧАЧАК, Ликовни салон Дома културе;1985. КРАЉЕВО, Народни музеј; НИШ, ГСЛУ, Салон 77; 1986. ПОЖАРЕВАЦ, Народни музеј; БЕОГРАД, Галерија ГК; 1987. ВРАЊЕ, Галерија културног центра; БЕОГРАД, Београдско читалиште; 1988. ЧАЧАК, Ликовни салон Дома културе;1989. БАР, Умјетничка галерија; УЛЦИЊ, Улцињски музеј; ТИВАТ, Галерија; 1991. БЕОГРАД, Галерија Културног центра; БЕОГРАД, Галерија Минима;1996. БЕОГРАД, Галерија УЛУСа; ЧАЧАК, Ликовни салон Дома културе;1997. БЕОГРАД, Галерија ГК;1999. БЕОГРАД, Галерија Глас;2000. ЛЕСКОВАЦ, Галерија Сунце; БЕОГРАД, Галерија ГК; 2006. НИШ,ГСЛУ, Салон 77; ЧАЧАК, Галерија РИСИМ; БЕОГРАД, Галерија СУЛУЈ; 2008. ЈАНГОН, Мјанмар; БЕОГРАД, Галерија београдске тврђаве; НОВИ БЕОГРАД, Блок галерија; 2010. БЕОГРАД, Центар за графику АКАДЕМИЈА; 2011. ПАНЧЕВО, Фоаје Културног центра; НОВИ БЕОГРАД, Галерија СКЦ;  НОВИ БЕОГРАД Сава Центар, Арт  Галерија; 2012.НОВИ САД, Мали ликовни салон;  БЕОГРАД, Галерија Сингидунум; БЕОГРАД, Галерија УЛУС; 2013.БЕОГРАД, Продајна галерија Београд, ауторски пројекат Весне Тодоровић; ЧАЧАК, Ликовни салон Дома културе  2016. БЕОГРАД, Продајна галерија, Вибрације светлости, графике; ИНЂИЈА, Културни центар, Галерија куће Војновића,Мала графичка форма, 1977 -2016. 2017. СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА, Народни музеј, Галерија савремене уметности, Мала графичка форма, 1977 – 2017; 2018.- БЕОГРАД, Снага линије, изложба цртежа, Галерија 73; 2019.- НОВИ ПАЗАР,  Снага линије, Галерија Ммц Нови Пазар; НИШ, Вибрације светлости, Павиљон у Тврдјави, ГСЛУи;  2020.- БЕОГРАД, Центар за графику и визуелна истраживања, Шта се догодило после ВЕЛИКОГ ПРАСКА, изложба графика;  БЕОГРАД, Нови простор Графичког колектива, Вртложење и кружење, изложба графика;

Јасмина Новаковић

Јасмина Новаковић (1987, Аранђеловац) основне (2011) и мастер (2013) студије завршила је на Филозофском факултету у Београду, на Одељењу за историју уметности. На истом факултету је на докторским студијама, при Семинару за музеологију и херитологију. Била је ангажована као сарадник у Галерији Графички колектив у Београду (2016-2018); члан је Центра за музеологију и херитологију (од 2010). Радила је као сарадник у настави на предмету Историја уметности, на смеровима Дизајн индустријске и уникатне керамике и Дизајн и обрада камена на Високој Технолошкој школи у Аранђеловцу (2014-2015); демонстратор у настави на предмету Увод у студије баштине на Филозофском факултету у Београду (2010-2014). Коаутор је изложби Живот и смрт хероја. Неутралности не може бити (2014) и Two better than one (2012), реализованих у Дому културе Студентски град у Београду. Координатор испред Народног музеја изложбе Јана Фабра Празник малих пријатеља (2020) реализоване у сарадњи са Културним центром Београда. Реализовала је више пројеката и радионица намењених младима. Учествовала је на више научних скупова и конференција. Аутор је каталошких текстова и радова објављених у стручним и научним зборницима. Ради као кустос у Народном музеју у Београду. Области интересовања: савремена уметност, музеологија, уметност и визуелна култура 19. века.