Воја Брајовић и Селимир Радуловић добитници награде "Димитрије Митриновић"

Награда "Димитрије Митриновић" Фондације „Арс Лонга“ за 2025. годину додељена је глумцу Војиславу Воји Брајовићу за изузетан допринос српској култури и очувању лепих уметности и Селимиру Радуловићу за књигу песама "Ево, анђела!".

Жири који је радио у саставу Зоран Богнар (председник), Боро Анђелић и Немања Вељовић. Награда ће бити уручена 26. маја у Галерији 73 на Бановом брду у Београду.

Војислав Воја Брајовић  (рођен 1949. у Ваљеву) је истакнути српски позоришни, филмски и телевизијски глумац, бивши министар културе у Влади Србије, дугогодишњи члан Југословенског драмског позоришта од 1969. године, који је огромну популарност стекао улогом Тихог у серији „Отписани“.  Његове улоге на филму, телевизијским серијама и позоришним представама готово је немогуће набројати јер је реч о преко стотину улога, Поменимо само култне серије “Бољи живот”, “Мјешовити брак”, “Синђелићи”, филмове “Буре Барута”, “Другарчине”, “Национална класа”, “Сок од шчјива”, представе “Лажни цар Шћепан мали”, “Трол и Кесида”, Бура”, Радован Трећи” и многе друге.. Добитник је престижних награда попут „Добричиног прстена“, “Златна маска”, “Зоранов брк”, “Миливоје Живановић”, “Љубиша Јовановић”, “Павле Вуисић” и вишеструки је лауреат Стеријине награде… 

Селимир Радуловић (Цетиње, 27. децембар 1953) српски је песник, антологичар и тренутни управник Библиотеке Матице српске. Поезија Селимира Радуловића поступно је у српској књижевности почела да означава једну од најстабилнијих поетичких позиција које сведоче о томе како се – и у овом времену великих атеистичких искушења и чак умножених потреба за богохуљењем – може доследно и посвећено певати у сенци Великог Кода и Свеобухватног Текста, оног који долази од самог Бога Творца, Сведржитеља и Спаситеља. По томе његова поезија твори један веома препознатљив и занимљив случај у српском песништву с краја XX века и почетка XXИ века, случај над којим се вреди замислити и протумачити га онако како његов ауторски чин, укупне духовно-историјске околности и критичареве вештине допуштају. Добитник је највећих домаћих и регионалниг награда за своје дело  од којих издвајамо награду “Достојевски”, “Вукову Награду”, “Меша Селимовић”, “Лаза Костић”, “Змајеву награду”, “Ђура Јакшић”, “Тодор Манојловић”, “Кочићево перо”, “Јован Скерлић” и многе друге…