Почетак
Понедељак
21.09.2026.
y 18:30
Крај
Понедељак
21.09.2026.
Античка као и ранохришћанска мисао болест није посматрала само као телесни поремећај. Бол и патња увек се преламају кроз душу, која их реципира, тумачи и њима даје смисао. Полазећи од епикурејског и платоновског разумевања бола као онога што захтева не лек, већ праву меру и исправно расуђивање, сама филозофија је, у том духу, терапија душе. Код Епикура, смирење душе (атараксија) постиже се ослобађањем од страха, док Платон лечење тела подређује лечењу душе кроз повратак врлини.
Аристотелов спис О меланхолији додаје сложенију слику: постоје стања која се не могу "излечити" јер припадају самој природи појединца, ћуди која обликује и патњу и мудрост. Питање које се овде поставља јесте: где престаје могућност терапеутског деловања, а почиње прихватање сопствене природе?
Хришћанска мисао (Тома Аквински, Григорије Ниски, Василије Велики, Августин) доноси радикалан преокрет: болест душе и тела више није део суштине човека, већ последица удаљавања од Бога, акциденција, одсуство добра. Исцељење тиме постаје пре свега духовни, а не само медицински чин.
Пратећи линију од античке онтологије и психологије, бавићемо се питањима, да ли је свако лечење, у крајњој линији, увек лечење душе, и да ли савремени увиди медицине долазе у сусрет првим филозофским терапеутикама.
Предавач: докторанд филозофије Катарина Ђурђевић;
Модератор: мастер филозоф Тања Петровић Миљковић
Понедељак 21. септембар 2026. г у 18:30 ч
Галерија 73. Пожешка 83 а
Улаз је слободан и сви сте добродошли!