Почетак
Петак
15.03.2024.
y 18:30
Крај
Петак
15.03.2024.
Учествују: Гордана Белић, мастер клинички психолог и магистар вајарства на ФЛУ (тренутно на докторским студијама истог факултета)
Тања Петровић Миљковић, мастер филозоф - модератор и аутор "Филозофског перформанса"
Петак 15. март 2024. у 18:30 часова
Карл Јунг је дефинисао комплекс сенке као део личности у којем су смештени: особине, осећања, нагони... које сматрамо неприхватљивим, срамним, неразвијеним и опасним. Због своје негативне карактеризације, сенка је потиснута, несвесна и индивидуа не може сама проценити када и како она утиче на њено понашање. Због тога је прорада сенке веома важан део психолошког рада на себи а по Јунговом мишљењу прихватање потиснутих и неприхватљивих делова личности и њихова интеграција у свесни део, предуслов су психичког здравља и несметаног напредовања процеса индивидуације.
Сенка није хомоген комплекс. Она се састоји од бар три слоја који се разликују по садржају, функцијама и дубини потиснутости у несвесно. Први слој је најближи свесном а садржаји су директно везани за лично искуство, тј онај део искуства којег се индивидуа стиди и жели да га заборави. Овај слој се због тога зове персонална сенка. За разлику од ње колективна сенка садржи неприхватљиве карактеристике групације са којом се индивидуа идентификује, на пример нације, друштвене класе, професије и слично. Најдубљи слој овог комплекса је архетипска сенка. До тог нивоа наша свест не може вољно допрети, а Јунг је једино њега означио као опасан и довео га у везу са појмом зла. Другим речима, у сваком од нас, веома дубоко у несвесном, постоји потенцијал за чињење зла који може и не мора никада бити активиран. Али он постоји.
Шта знамо о нашем скривеном потенцијалу за зло, да ли он спада у психопатологију или не, да ли и како можемо превенирати утицај дубоких слојева несвесног на наше понашање и понашање других... о томе ће бити речи у овом разговору.
Галерија `73/Пожешка 83 а
Улаз је слободан.
Добродошли!