ТРИБИНА „БЕОГРАД ЗА ПОЧЕТНИКЕ“: ЖЕНЕ ГОЛОГ ОТОКА, гошћа: ЉУБИНКА ШКОДРИЋ

ТРИБИНА „БЕОГРАД ЗА ПОЧЕТНИКЕ“:

ЖЕНЕ ГОЛОГ ОТОКА

Гошћа: ЉУБИНКА ШКОДРИЋ, историчарка, научна сарадница Института за савремену историју

Модераторка: СМИЉАНА ПОПОВ, новинарка, ауторка серијала "Београд за почетнике" и "Србија за почетнике"

1.080 СУДБИНА КОЈЕ СУ ДЕЦЕНИЈАМА ЧЕКАЛЕ ДА БУДУ ИСПРИЧАНЕ

О Голом отоку много се говорило и писало. Али шта је са женама које су због Информбироа завршиле у затворима и логорима?

Хапшења, логори, присилни рад, понижења и године ћутања. Ко су биле, како су живеле пре хапшења и шта их је чекало када се, после година заточеништва, врате кући? И како је могуће да су њихове судбине деценијама остале у сенци приче о Голом отоку?

Како је изгледао живот жена иза логорске жице? Зашто су неке, и по повратку кући, годинама криле шта су преживеле? Како су некадашње партизанке, лекарке и интелектуалке постајале државне непријатељке? И шта се догађало са женама чија је једина „кривица“ била породична веза са осумњиченим ибеовцем?

Ово је и прича о методама кажњавања које су превазилазиле физичко заточеништво: о понижењу, притиску да се одрекну сопствених уверења и последицама које су остајале дуго након изласка из логора.

Историчарка Љубинка Шкодрић у књизи „Жене Голог отока“ први пут је на једном месту прикупила податке о 1.080 кажњених жена, њиховим судбинама и искуствима која су деценијама биле изван историјских истраживања. Од 1948. до 1956. године, у време сукоба Тита и Стаљина, кажњено је 1.080 жена због стварне или наводне наклоности Информбироу. Неке су биле кажњене због сопствених политичких уверења, а друге су страдале зато што су њихови мужеви, браћа или синови проглашени за непријатеље.

Међу њима су биле мајке, супруге, сестре, раднице, интелектуалке, некадашње партизанке. Жене које су прошле кроз логоре и затворе, а потом се суочавале с још једним искушењем: како наставити живот и како говорити о ономе о чему се ћутало. Неке нису проговориле ни пред сопственом породицом. Међу њима су и судбине оних које су годинама биле заточене, попут лекарке Станојке Ђурић, некадашње партизанке која је у затворима и логорима провела више од седам година.

Зашто су женске судбине остале у сенци приче о Голом отоку? Шта нам архиви и сведочења данас откривају о репресији, страху и животу после логора? И колико још неиспричаних прича чека да постану део наше историје?

Њихова страдања нису се одвијала само на Голом отоку. Жене су пролазиле кроз Рамски рит, затвор у Забели код Пожаревца и логоре на Светом Гргуру и Голом отоку, као и кроз друге затворе и места заточеништва. На Голом отоку постојао је и посебан женски логор, од 1951. до 1952. године. Многе затворенице биле су упућене на такозвани друштвено корисни рад, без редовног судског поступка.

На првој трибини „Београд за почетнике“ у овој сезони разговарамо о једном од најмрачнијих поглавља послератне Југославије, о женском искуству политичке репресије и о томе како се историја мења када у њу уђу и они чији су гласови дуго били потиснути.

ПЕТАК, 30. ОКТОБАР У 18.30 ЧАСОВА

ГАЛЕРИЈА 73, ПОЖЕШКА 83а, БЕОГРАД

Добродошли. Улаз је слободан.