ТРИБИНА "БЕОГРАД ЗА ПОЧЕТНИКЕ" : у интригантној епизоди "ТАЈНИ И ЈАВНИ ЖИВОТ ИСИДОРЕ СЕКУЛИЋ"

Почетак Петак
01.07.2022.
y 19:00

Крај Петак
01.07.2022.

Добијајте обавештења о новим догађајима, пријавите се на наш newsletter.

“ТАЈНИ ЖИВОТ НАЈОБРАЗОВАНИЈЕ СРПКИЊЕ СВОГ ВРЕМЕНА”

ТРИБИНА “БЕОГРАД ЗА ПОЧЕТНИКЕ”

Петак, 1. јул у 19:00

Галерија 73, Пожешка 83а, Баново Брдо

Гошћа: Лаура Барна, књижевница

Модераторка: Смиљана Попов, новинарка

Словила је за најобразованију жену свог времена, те постала прва Српкиња академик у историји. Када је Исидору Секулић неприкосновени Богдан Поповић предложио за Српску краљевску академију наука и уметности, у том пантеону умних глава, том елитном резервату (до ње искључиво резервисаном за мушкарце) завладала је неверица и мук, па и јед и отпор појединих академика који су веровали да није женино да мисли, већ да рађа и о кући брине. Бити жена у Србији у време када је живела и против филозофије паланке и малограђанског морала борила се Исидора Секулић, није било нимало лако.

Зашто је удају за пољског лекара Емила Стремницког, ког нико није видео и који је по њеној причи умро четири месеца после њиховог венчања Исисодра Секулић заправо измислила? Зашто је љубоморно чувала своју интиму од јавности? Зашто је спаљивала сва писма? Да ли је заиста докторирала у Берлину, јер не постоје докази за то? Да ли је икада написала другу књиг о Његошу коју је наводно спалила? Зашто је била на на удару трачева београдске чаршије?

Много је детаља у вези живота Исидоре Секулић остало неразјашњено.

Апостолка самоће, како су је звали, монахиња српске књижевности која је живела испосничким животом у који је прогнана критиком, неразумевањем, злурадим коментарима, сплеткама.

Неприкосновени Бог Отац српске књижевности, Јован Скерлић је у негативној критици “Сапутника” написао да је то „једна нова појава експлозије женске искрености у књижевности“. Критика данас каже да је она српска Вирџинија Вулф, и да је пре енглеске књижевнице користила форму тока свести.

Колико су критике болеле књижевницу и трајно је обележиле, можда најбоље говоре њене последње речи које је на самрти изговорила свом пријатељу, песнику, академику Миодрагу Павловићу, који ју је последњи посетио у болници “Драгиша Мишовић”:

„Читаво моје дело је шака шодера бачена у велике рупе наше некултуре“.

Критикована је и оспоравана и због свог космополитизма. Путовала је по Европи због усавршавања, па чак и у доба Балканских ратова.

Посветила је живот писању, саму себе издржавала, много путовала и остала “уседелица” и “баба девојка” како ју је злурадо чаршија крстила. Био је то тежак баласт, па и казна коју је Секулићева читавог живота испаштала и искијавала, на удару трачева. Више од свега читавог је живота желела да припада, да буде вољена и има породицу. А није јој се дало.

О тајном и јавном животу најумније Српкиње свог времена, нова трибина “Београд за почетнике”.