Самостална изложба слика: Невена Остојић "Почетак краја"

Невена Остојић је аудио-визуелна инстаграм уметница из Беграда, рођена 1998.  Тренутно је на другој години ДАС на Факултету ликовних уметности у Београду, сликарски одсек у класи Зорана Димовског. Током мастера на Факултету за медије и комуникације, на одсеку креативне индустрије, разрадила је метод који назива СПАМ праксом. Састоји се од свакодневног спамовања на друштвеним мрежама, што касније преноси на платно и излаже у галеријама као СПАМ инсталацију. То спада у визуелни део праксе. Ова изложба је четврта у том низу. Претходне су: Јавна личност која свету није требала (КЦ Жива), Интерент инФЛУенсерка (Галерија СУЛУЈ) и Ово је све направљено тако да не морам да се будим (Уметнички простор У10). Тема за коју је загрижена тиче се питања данашњег положаја уметника у свету креативних индустрија, масовних медија и глобалног ратног стања. На који начин је уметница у све то укључена и како да реагује? Шта је уметницина одговорност? У ком медију и на којој платформи се обратити публици и ко је публика данас? 
Аудио се односи на DJ-инг, којим се бави онда када се укаже прилика уживо, а свакодневно сакупља рејв музику за прављење миксева, који су попут сторија, уз коментар на стварност око нас и интимне дневничке целине. 

"Уметнички рад Невене Остојић заснован је на апропријацији, односно материјализацији Инстаграм прича/сторија, мимова, селфија, текстуалних забелешки и осталих облика комуникације који су инхерентни друштвеним мрежама. Ауторка је конзистента у свом приступу осликавања сопственог свакодневног живота, својственог ген з дневника. Своју уметничку методу и обраћање публици назива спам праксом.  
Превођењем садржаја интернет културе у сликарски излагачки канон користи се статус сликарства, као оруђе, како би се потенцирала вредност дискурса који се иначе налази на маргини релевантости. Поред секвенцијалног посматрања које је једино могуће у њиховој првобитној дигиталној средини; галеријски простор омогућава сагледавање шире слике. Видимо више радова одједном као инсталацију, што нам пружа прилику да на нови и свеобухватнији начин сагледамо ауторкин цајтгајст.   
Конзистентност у секвенци сторија било мисаона или естетска је присутна, али константно нестабилна. Значења се ритмички и постепено губе, надограђују, надграђују и руше. Иако сав тај материјал може да се категорише као ауторкин коментар на спољашња дешавања, до сада смо сведочили одређеном негирању тираније сврсисходности. Упоредно се преиспитује појам и значај кохерентности. На прву лопту, ретко ко би тврдио да је спам на друштвеним мрежама адекватно оруђе за суочавање са апсурдношћу и проблемима нашег доба. Међутим, да ли је било ко, пре свега међу актерима локалног културног живота, имао успеха у том подухвату, инсистирајући на својој сврсисходности, артикулисаности, аутономији, еманципаторском потенцијалу и способности саморефлексије?"  Немања Јоковић