Изложба скулптура: Матија Вуковић (1925–1985) - Ауторски пројекат Николе Кусовца, историчара уметности

У четвртак 15. јуна 2017. г. са почетком у 19 часова, у Галерији`73 биће отворена изложба скулптура нашег познатог вајара Матије Вуковића (1925-1985), ауторски пројекат Николе Кусовца, историчара уметности.

Општи је став стручне јавности да би дела овог врсног, а помало и заборављеног уметника ваљало представити београдској публици. Никола Кусовац, аутор ове изложбе, прихватио се овог веома захтевног подухвата, са намером да излагањем барем једног дела богатог опуса Матије Вуковића, скулптура које се махом налазе у приватним колекцијама, прикаже његово маестрално скулпторско умеће. На изложби ће бити представљено петнаестак скулптура мањег и средњег формата.

О значају ове изложбе, Матији Вуковићу као „вајару који је доиста у српску и југословенску историју уметности улетео попут блиставог метеора“, у тексту у каталогу изложбе Никола Кусовац је је, између осталог, истакао:

„ За Матију Вуковића живот је био вајање, а вајање „борба непрестана“, тежак окршај увек сумњичавог стваралачког духа са непокорном материјом. А, пошто за живот није био спреман, бар не оним делом људске нарави којом се обезбеђује лагодан опстанак, његово битисање било је тек пуко животарење, исцрпљујућа и пречесто залудна битка за голу кору хлеба и, што је важније, за један минимум средстава неопходних за рад, за вајање, тачније њему за пуни и прави живот....
... када је, јуна 1985, уз све дужне и заслужене почасти, дошао тужан час опраштања од уметникових земних остатака, стање његовог дела, његове оставштине за будућност, није била у ништа бољем стању. Поразно је сазнање да се ни од тада, упркос пуној свести о значају његовог вајарског дела по којем га одређујемо као уметника непоновљиве аутентичности, моћне барокне експресивности и несаломљивог стваралачког поштења, дакле по врлинама што га као вајара стављају изнад и изван уских међа једног стила и времена или једне средине, није урадило ништа више и битније боље.
Стога се ова скромна ретроспективна изложба дела Матије Вуковића приређена у Галерији `73, уз пуну свест о њему као вајару који је доиста у српску и југословенску историју уметности улетео попут блиставог метеора, идејно зрео и садржински богат, нуди као последња опоменa да се нипошто не допусти и меторски крај његове више него драгоцене вајарске оставштине“.

(из текста за каталог, Никола Кусовац)

МАТИЈА ВУКОВИЋ, Платичево, 26. јул 1925 – Београд, 21. јун 1985.

Прве поуке из цртања и сликања добио је у приватној школи Младена Јосића током 1941- 42, а потом се уписао у Средњу школу за примењену уметност. По окончању Другог светског рата уписао се на београдску Акедимију ликовних уметности, где је учио од 1952. до 1954. на одсеку за скулптуру у класи проф. Томе Росандића и Сретана Стојановића, да би потом с успехом завршио специјални течај код проф. Илије Коларовића.
Вуковић је самостално излагао у Београду 1954, 1960, 1972, 1979, 1980, 1982. и 1984, затим у Новом Саду 1960, Дубокој код Бачке Тополе 1963, са Видом Јоцић у Врњачкој Бањи 1964, Сомбору 1965. и Паризу 1981. године. Од 1949. редовно је излагао на многим заједничким изложбама широм Југославија и у иностранству. Од 1965. је члан Ладе.
Учествовао је на вајарским симпозијумима у Врњачкој Бањи, Аранђеловцу, Линдабрунду (Аустрија), Прилепу и Даниловграду. Награђиван је више пута: на Трећем Октобарском салону у Београду 1962. и на Тринаестој изложби Уметничке колоније у Ечки 1968, затим добитник је Октобарске награде града Београда 1973, награде Субнора „4. јул“ 1981. и престижне Седмојулске награде СРС за животно дело 1982. године. Његове скулптуре у слободном простору и споменици налазе се у Беогрду (неколко дела), затим у: Врњачкој Бањи, Аранђеловцу, Птују, Бечу, Стублинама, Прилепу, Даниловграду, Крагујевцу и Пироту.

Изложба ће бити отворена до 11. јула.