Почетак
Четвртак
23.02.2023.
y 19:00
Крај
Уторак
07.03.2023.
Александар Радош
Рођен 1960. године у Београду. Школовањем стекао звање дипл. инг. Део искрене биографије је и то да бићем није битно инжењерски детерминисан. Од оца је наследио склоност ка фотографији, а прилагођавањем технолошком времену стекао скромне вештине којима покушава да надомести прелаз из аналогног у дигитални свет данашњице. Излагао је самостално у више наврата у Србији и иностранству. Био је и учесник колективних изложби. Члан је УЛУПУДС-а. од 2000. Иако има више награда сматра да њихово дословно помињање чини само део пауновог репа када се шепури. Изузетак су награде: Српске православне цркве, у два наврата је добитник Годишње награда УЛУПУДС-а, Златна награда од стране Националне ревије Србија за најбољег фотографа Србије добитик Захвалнице манастира Ваведење… итд Заступник је онога што фотографијама приказује, а остало, односно много тога, сматра конвенцијама и уклапањима у профанији део живота.
Радио је за потребе разних издања, часописа, књига магазина, такође и на пољу заштите националних културних добара. Од клијената издваја:
• Архив Србије
• УНЕСЦО,
• Српска православна црква,
• Краљевски двор породице Карадјордјевић,
• Организација БОСИ
• Музеј Николе Тесле,
• Народна банка Србије,
• ЈАП студио Београд,
• Национална ревија Србија,
• СОРАВИА – Аустрија
• Завод за трансфузију крви Београд,
• УОСИ – удружење инвалида Београд
• Национални парк Струга
• Туристичка организација Београда
• Туристичка организација Аранђеловца
• Балкан медиа
• Манастир Ваведење – Београд
• Манастир Студеница,
• Манастир Рача,
• Манастир Зочиште
• Манастир Годонцоуре – Француска
• Манастири на подручју Косова и Метохије: Манастир Пећка патријаршија, Манастир Зочиште, Манастири Велике Хоче..уствари, готово свих манастира на нашем Косову и Метохији
Активан је на пољу заштите националне културне баштине. Бави се фотографском едукацијом а такође и музиком, која је неодвојиви део његовог бића.
Најпрецизнија биографија је заправо аутобиографија која је лако читљива на његовим фотографијама.
Концепт изложених фотографија је заснован на запажању две генерације – бележењу различитих живота људи, социјалних разликам, етике и естетике посматрања и осматрања и промишљања. За све то, добар пример се истиче у фотографијама: „КОЗАРАЧКО “ Стојана Радоша и „КОЗАРАЧКО ПОСЛЕ МНОГО ГОДИНА 2“ сина Александра. Вишезначност израза која се јасно огледа у битним разликама и променама начина живљења и доживљавања времена у две генерације.