ДАНИ СЛОВЧКЕ КУЛТУРЕ: Зузана Верески, Павел Хајко, Павел Цицка "Шарм ковачичке наиве"

Ни једно место није инспирисало толико уметника, а исто тако, ни подарило толико сликара наиве, као што је Ковачица. У овој ушушканој, мирној и гостопримљивој варошици ушивеној у пачворк  банатске равнице, чини се као да у свакој кући обитава таленат и потреба, да се све што око види, пренесе бојама на сликарско платно. И куће, и људи, обрађивање земље, верски обичаји, прославе, и сва годишња доба, јутро, вече, птице, цвеће... Свако уметничко дело, тематиком, бојама и композицијом, прича своју причу, приказује ону лепшу страну живота, оно добро у људима, понекад и нешто што је жељено, сањано, а недосањано. Машти на вољу, и аутору и посматрачу.
Према предању, развој и закорењивање наивног сликарства на овим просторима је почело пре више од 200 година, када су се преци садашњих житеља Ковачице доселили из Словачке. Да би прекратили дугачке зимске ноћи, тражили су занимацију која је била доступна, а која би их у исто време, и испуњавала, и забављала. У тој доколици почели су да осликавају дрвене ограде, оквире од врата и прозора, земљане зидове.
У другој половини 20. века дошло је „експлозије“ акумулираног потенцијала наивне уметности у Ковачици, а варнице су полетеле у свим правцима. Одушевљење бајковитим призорима које су измаштали родоначелници наиве „запалило“ је свет, а црèме де ла црèме тадашње елите је похитао у Ковачицу, право на извориште овог новог светског чуда. Од тог тренутка кренуло је уздизање банатске варошице на пијадестал метрополе наивне уметности у светским оквирима. Планету је покорио шарм ковачичке наиве.
Од локалног друштвеног феномена друге половине 20. века, ковачичка наива је почетком овог века прерасла у културолошки пројекат од националног значаја, што је потврђено и упућивањем  кандидатуре за уписивање на Унескову листу нематеријалног културног наслеђа 2023. године. Одлука из Париза биће позната крајем ове године, а позитиван исход ће уједно бити и потврда стручне јавности о значају аутентичности уметничког израза Словака у Војводини. 
У Ковачици и придруженим местима у којима живе припадници словачке националне мањине тренутно активно ради између 15 и 25 наивних сликара. У Татранској улици, која оивичава место са обрадивим пољима, у добросуседским и добросликарским односима већ дуги низ година живе Зузана Верески и Павел Хајко, а недалеко од њих, у улици Јанка Чмелика живи и ради Павел Цицка. Иако их све повезује исти именитељ, наивно сликарство, свако од њих је јединствен, посебан, својствен и непоновљив у свом уметничком изразу. И свако има неки препознатљив детаљ, преференцију у избору боја и свој омиљени мотив, као лични ауторски печат. И, наравно, шарм...
Изложба приређена у Галерији 73 под називом „Шарм ковачичке наиве“, а у организацији Амбасаде Словачке Републике у Београду, омогућиће посетиоцима да више сазнају о делима ових тренутно веома заступљених и награђиваних аутора, и да сами открију који су то мотиви обележили њихов досадашњи рад и стваралаштво. 

За Амбасаду Словачке Републике у Београду приредила Братислава Лаћарак.