Београдски Дани Галерија 29 - 31 мај 2026.

Београдски Дани Галерија, интерактивна културна манифестација која умрежује осамнаест галеријских простора у Београду, одржава се од 29 до 31 маја.

Организовани од стране независног удружења галерија Асоцијација уметничких галерија Србије (АУГС) од 2024 године, Београдски Дани Галерија су годишња мајска манифестација која повезује осамнаест галеријских простора у центру Београда. Манифестација је бесплатна за посетиоце, подстичући их да шетњом кроз град обиђу што више изложби и учествују у занимљивим и интерактивним програмима.

Галерије учеснице су: Галерија АРТЕ, галерија АРТХАУС галерија Б2, галерија БелАрт, Блок галерија, галерија ДОТС, Галерија 73, галерија Хаос, галерија О3оне, Продајна галерија “Београд”, галерија Сањај, галерија ШТАБ, галерија РИМА, Трансформарт, X Витамин и галерија Музеја Цептер.

Мапа свих локација, обележених жутим пином, доступна је на страници

https://augs.art/map

Током трајања манифестације, галерије нуде посебне програме који укључују изложбе, концерте, радионице за целу породицу и уметничка вођења. Посетиоци на свакој локацији добијају по један посебно креиран Арт Беџ као токен посети изложби. Првих двадесет посетилаца са пет различитих беџева биће награђени Дипломом БДГ/БГД, и графиком ограниченог тиража уметника Алексе Гајића.

Посебан програм у Галерији ‘73у оквиру манифестације Беогардски Дани Галерија 29 - 31. маја:

ГАЛЕРИЈА 73: Заплет и Расплет, Ана Павловић Кесар. 28. мај - 9. јун 2026.

Пожешка 83А, Београд

У основи опуса уметнице Ане Павловић Кесар налази се дубока, исконска људска потреба да се разуме универзум и у њему сагледа сопствено место. Та потреба није рационална нити у потпуности остварива, али управо у напетости између тежње и немогућности настаје Анина уметност. Из њених слика и скулптура извире жеља и настојање да се оно што превазилази људско искуство преведе у облик који се може наслутити, видети, па чак и додирнути. Целокупна поставка могла би се читати као својеврстан триптих о настајању, кулминацији и разлагању енергије, као и онтолошки дијаграм односа између централних и периферних сила, материје и импулса. Сликарски израз одише сензибилитетом лирске апстракције експресивног набоја, у коме се унутрашње стање преводи у визуелне ритмове и енергетске структуре.

....Ове три фазе, прасак, ритам и смирај, не граде линеарну нарацију, већ циклични модел који се непрестано обнавља. У тој кружности успоставља се веза између космичког и људског, универзума и унутрашњег искуства.

Посебност сликарског поступка Ане Павловић Кесар лежи у избалансираном односу између контролисаног и случајног. Радијални потези, капљања и разливања пигмента, као и повремена пастозност, указују на истицање материје у процесу настајања слике. Управо из тог сагласја импулса и контроле настаје свежина осликаног: дело није ни потпуно вођено ни препуштено случају, већ је резултат њихове динамичне, трепераве међузависности.

Саставни део уметничког доживљаја су скулптуре које уводе другачију, али подједнако важну раван. Оне не прате слике, већ из њих оживотворују конструкцију. Цртежи у металу, линије, кругови и осе, представљају покушај да се енергија слике преведе у скулптуру, да се неухватљиво дисциплинује и организује. Ако је слика простор извирања, скулптура је простор сажимања.

.....У целини, изложба успоставља сложен систем односа између енергије и конструкције, импулса и реда, покрета и смираја. Слика ослобађа, скулптура организује; слика шири, скулптура задржава; слика отвара бескрај, скулптура га преводи у опипљиву структуру. Уметница нас уводи у међупростор између слике и објекта, где се успоставља сусрет унутрашњег и спољашњег, видљивог и замишљеног, материјалног и нематеријалног света. Управо ту налази се место усклађивања, у коме уметница не нуди објашњење универзума, већ проналази начин да се у њему опстане и да се у неизмерности успостави лична тачка равнотеже, смисла и израза.

/Извод из текста за каталог/др Дијана Милашиновић Марић, историчарка уметности