50 година од оснивања Галерије `73: Академици - Чланови ЛАДЕ

Друштво српских уметника Лада, које следеће године слави 120 година постојања, представља најстарије активно уметничко удружење на Балкану. Основано 17. септембра 1904. године, ово друштво је на предлог Марка Мурата добило име по словенској богињи обнове и пролећа. Списак оснивача Ладе делује као „ко је ко“ у уметности са почетка 20. века: Урош Предић, Ђорђе Јовановић, Бета и Риста Вукановић, Симеон Роксандић, Марко Мурат, Петар Убавкић. Српска Лада била је секција Савеза југословенских уметника Лада, чије су чланице биле и секције хрватских, словеначких и бугарских уметника.

Оснивачи и чланови Ладе, нарочито из првих година и деценија рада , нису као чланови  многих сличних удружења имали за једини циљ међусобно помагање и омогућавање презентације дела у јавности. Они су имали визију о сарадњи међу уметницима изван граница Србије, као и потребу за проширењем видика српске уметности путем бољег ликовног образовања и сарадње на међународном плану. У Правилима која је Лада објавила 1909. године пише да је циљ друштва неговање уметности, а начин за постизање тог циља приређивање изложби у домовини и ван ње. Иако су њени чланови учествовали на Првој југословенској изложби 1904, Лада је одржала своју прву изложбу 1906. године. Редовно организовање југословенских изложби које су обухватале уметнике из Србије, Хрватске, Бугарске и Словеније повезивало је уметнике из словенских земаља и ширило интересовање за уметност.

Између два рата Лада је окупљала углавном минхенске ђаке. Изградњом Уметничког павиљона „Цвијета Зузорић“ 1929. Лада редовно излаже у њему до 1941. године. Након прекида деловања због рата, Лада обнавља рад 1953. године и од тада делује у оквиру УЛУС-а. Редовне годишње изложбе Ладе наставиле су да се организују у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић“, где се и даље налази њено седиште. Лада је 2012. године регистрована као самостално друштво. У оквиру рада овог друштва, Лада редовно укључује госте и бира нове чланове, тако да се, сходно свом имену, Лада стално обнавља.

Протоколом о сарадњи Лада се повезала са Галеријом ’73 на Бановом Брду, значајном београдском галеријом која обележава 50 година рада заснованог на највишим уметничким стандардима. Речи директорке Галерије ’73 Миреле Пудар објашњавају разлоге сарадње: „Зашто Лада? Зато што је пут настанка и развоја Друштва Лада формула које жели да се држи и Галерија ’73, доказујући да је квалитет императив и култура најснажније оружје. Зато што Друштво Лада пркоси изазовима и времену, баш као и Галерија ’73.“ Историју Ладе и Галерије ’73 такође повезује брачни пар Стеван (заступљен на овој изложби) и Полексија Тодоровић, чланови Ладе од 1906. године. Награда на изложби „Погледи“ Галерије ’73 названа је по Стевану Тодоровићу, а Награда Салона Галерије ’73 по Полексији Тодоровић.

Изложба двадесет чланова Српске академије наука и уметности који су уједно чланови Ладе одржава се у Галерији ’73 и повезује институције које – свака на свој начин – имају заједничку улогу у неговању, афирмацији и промовисању уметничких вредности. Као пресек најважнијих уметничких тенденција ликовној сцени кроз двадесет дела, изложба омогућава праћење српске уметности од деветнестовековног романтизма и академског реализма до нове фигурације и остварења новог поетског и визуелног простора данашњих чланова САНУ и Ладе. Нит која повезује временски и стилски удаљене уметничке личности јесте њихов утицај у формирању ликовног живота код нас, почев од краја 19. века све до данас. Порука је, као што у каталогу претходне изложбе Ладе наводи њен председник Александар Ђурић, да „бити у свом времену значи бити и у свим претходним временима. Друштво се окупља око идеје да је човек будућности онај који најдуже и највише памти.“ Да би се крочило у будућност, треба одати признање великим претходницима и имати свест о њиховом значају.

Није случајно да је толико велики пресек чланова Ладе и САНУ. Два најрепрезентативнија скупа уметника са најдужом традицијом могу се представити као два стуба која окупљају уметнике са великим професионалним угледом и личним интегритетом од њиховог оснивања до данас. Оба примају само ствараоце чија је аутентичност већ препозната и усвојена као вредност у широј заједници у којој стварају, искусне и већ афирмисане уметнике (посебно у случају САНУ) и оба се често везују за традиционалније уметничко усмерење, иако то није увек случај. И Лада и САНУ настоје да сачувају културно наслеђе и да едукују публику за разумевање уметничких дела и њихов значај за друштвену заједницу. Са друге стране, Одељење уметности САНУ и Лада представљају разлику између институционалног и ванинституционалног деловања уметника, подршке и недостатка подршке. Док је САНУ највиша научна и уметничка установа у Србији, пар екселанс институционализована и хијерархизована организација, Лада ради без икакве системске и институционалне подршке, што се одражава на немогућност стварања вишегодишњег плана рада организације. Лада се суочава са свим тешкоћама које прате једно нееснафско и непрофитно удружење, па се данас налази на ивици опстанка.

Упркос препрекама, Лада 119 година истрајава у својим активностима, које обухватају изложбе, скупове, публикације, предавања, локалну и међународну сарадњу. Њена је заслуга што је у тренутку оснивања и више од века касније  унапређивала српску ликовну  уметност, стварала публику која је научила да прихвата поруке уметничког дела и храбрила многе будуће уметнике да се посвете стварању. Лада је показала да је могуће спојити традицију и иновативност, експерименте и континуитет, стваралачку индивидуалност и посвећеност колективним циљевима. Даровити, вредни и темељно образовани уметници, који су почетком 20. века деловали у оквиру Ладе, унапредили су ликовну сцену, унели еманципаторски и креативни дух и неговали, како су навели, „љубав према уметности и хуманости“. Изложба академика који су чланови Ладе показује континуитет тих идеја.

Наталија Церовић