Изложба скулптура, објеката, слика и колажа, аутора Божидара Боже Бабића, синоћ је отворена у Галерији `73 на Бановом брду. Тридесет и седам скулптура, асамблажа изведених углавном од гвожђа, туча, челика, бакра, чине ову веома интересантну поставку. О Бабићевом раду, уметничком стажу дугом преко 50 година, говорио је Ђорђе Кадијевић, историчар уметности и ликовни критичар. У име Галерије `73, госте је поздравила директорка Мирела Пудар.
Божа Бабић заузима значајно место у развоју српске скулптуре, иако је дуго времена више био игнорисан, него што је био њен репрезент. То делимично можемо да објаснимо тиме да његов уметнички хабитус поседује и сензибилитет самоуких визионара и вештине својствене академским знањима, што је могло да устоличи контоверзну парадигму, посебно у ери југословенске скулптуре (социјалистички естетизам) у којој је на снази била, с једне стране, апстракција позног модернизма, а са друге, скулптура традиционално окренута "реализмима" и величању хероске прошлости. Као ретко који српски вајар, Бабић је у скулпторском раду исказивао несвакидашње мисли и намере и виспрено их прожео животом и природом као кључним елементима искуства, и то ценимо као његов највећи допринос идеалу скулптуре, истакао је, између осталог, Бошко Степановић у свом тексту пратећег каталога ове изложбе која ће јавности бити доступна до 26. марта ове године.
У музичком делу програма отварања ове изложбе учествовале су две младе гитаристкиње, Оливера Огњеновић и Катарина Вастано, ученице Музичке школе "Ватрослав Лисински".
