Самостална изложба слика: Мира Маодуш „Хроматска експлозија“

Почетак Четвртак
05.10.2017.
y 19:00

Крај Уторак
17.10.2017.

Добијајте обавештења о новим догађајима, пријавите се на наш newsletter.

У Галерији `73 ће у четвртак, 5. октобра 2017. г, са почетком у 19:00 часова, бити свечано отворена самостална изложба слика Мирјане Мире Маодуш, под називом „Хроматска експлозија“.

Мира Маодуш је рођена 14. окотбра 1942. у Метку. Њена мајка Софија Тесла братаница је Николе Тесле. Студирала је сликарство у Школи за примењене уметности у Франкфурту (1965- 1968), на Академији (Accademia di belle arti) у Венецији (1969-1972) и на Бозару (Ecole National Superieur des Beaux-аrts) у Паризу (1972-1975). Магистрирала је на Универзитету у Милану (1978), са темом Болоњска школа у XVII веку – Гвидо Рени, Анибале Карачи и Гверчино. Боравила је стварала и излагала у Немачкој, Италији, Француској, Јапану, Русији, Енглеској и Сједињеним Америчким Државама. Сада углавном живи и ради у Паризу и Београду. Члан је УЛУС-а и јапанске групе уметника Ша-Ђи- Цу од 1983. године. Самостално излаже од 1973, у отаџбини и иностранству. Учествује на престижним заједничким ликовним смотрама у Београду, Паризу, Токију, Милану итд. Њена дела чувају: Народни музеј у Београду, који је приредио изложбу њених слика (1997) и уврстио је у преглед Српског сликарства XX века (2000), као и многи музеји широм Србије и света.

„Изложба Мире Маодуш у Галерији '73, под називом Хроматска експлозија, упућује у стваралаштво које припада токовима експресионизма. Ова уметница је скретала пажњу на тежину живота, свакодневицу и безнађе уметника који се тешко сналазе у свету тржишне економије и капитала, а у осами атељеа стварају дела што обележавају наше доба. Током седамдесетих подсећала је на изгубљене и усамљене људе у гужви метроа, односно вечно исту судбину оних са дна друштвене лествице. Осамдесетих је обрађивала пиктурално богате пределе саткане од наслага пигмената који граде рељефну фактуру тактилних вредности, такође и летристичке композиције засноване на кореспонденцији Ван Гога и Гогена. Као љубитељ поезије, кретала је и од стихова Рембоа, Коктоа или неког другог француског песника, нашавши у њима оно што сама поседује и осећа. Од почетка десете деценије прошлог века све више се предавала поетици ћирилице, римама Ђуре Јакшића, Владислава Петтковића Диса, Пушкина и Јесењина. Широком четком, посвећеношћу верника, препуштајући се аутоматизму потеза и спонтаности наношења пасте, помоћу азбуке објашњава себе и супротставља се неправедној сатанизацији Срба. Користи снажне и смеле колористичке оркестрације, комплементарне сударе, различите јачине звука, тонске вибрације унутар оформљених партија исте боје, зачуђујуће и неочекиване акорде који условљавају даље односе и ток основне арије. Мира Маодуш испољава узавреле емоције црвеном, жутом и плавом, једнако као и њиховим дериватима, затим иконописцима важном белом или неизбежном црном.

Матисову дефиниција да је узбуђење, осећања и рекације свог сензибилитета изражавао бојом, лако примењујемо и код ње. Уз то, и она свако дело гради врло рационално по законима традиционалног сликарства у сагласју са опредељењем да досегне естетичке вредности искључиво ликовном лексиком, ритмовима, вертикалама, дијагоналама, хоризонталама, равнотежом маса, логиком композиције, хармонијом, експресивношћу линија и материје, тако да по свему улази у бројну породицу савремених фовиста. Површине разних величина прекрива артикулисаним знаковима које ретко повезује у реченице и поруке, јер жели да дејствују само као пиктуралне чињенице. Њене колористичке симфоније извиру из живота, али су тајновите и метафизички удаљене од стварности, једнако као и никада одгонетнута запитаност о природи, човеку, нацији, љубави, носталгији, усамљености, уметности... Оне су, пре свега, хроматска експлозија и пластични искази што изазивају оптички доживљај. По таквом неговању космичког света слике, она је доследна поборница увек актуелне модерне. Њено стваралаштво, испуњено њој драгом матерњом мелодијом, проналази пут до љубитеља сликарства широм света јер изражава оно што је искључиво универзално“.

Љубица Миљковић

Изложба ће бити отворена до 17. октобра 2017. године.