Трибина „Више од разговора“ – гост Дејан Ристић, историчар

Почетак Уторак
10.04.2018.
y 19:00

Крај Уторак
10.04.2018.

Добијајте обавештења о новим догађајима, пријавите се на наш newsletter.

Историчар, истакнути стручњак у области заштите културног наслеђа, некадашњи управник Народне библиотеке Србије и државни секретар за културу Дејан Ристић одржаће 10. априла 2018. године са почетком у 19 сати у Галерији `73 у Београду (Пожешка 83а) предавање на тему "Културно наслеђе Србије: Србија и Унеско".

Изузетно богатство културне баштине (археолошки локалитети, просторне културно-историјске целине, богомоље, утврђења, јавни споменици, бојишта, војни меморијали и места страдања, архиви, библиотеке, музеји, галерије и др.) чине Србију препознатљивом у европским и светским оквирима.
Културно наслеђе, у сва три своја појавна облика (покретно, непокретно и нематеријално), представља један од темеља идентитета, али и непресушан образовни, научни, уметнички, привредни и туристички ресурс.
Шта чини културно наслеђе Србије? Колико познајемо, на који начин чувамо и како управљамо сопственим културним наслеђем? Шта је оно што представља светску вредност? По чему Србија може бити препознатљива на светским културним и туристичким мапама? Шта би то могао бити српски културни производ? … На који је начин Србија присутна у Унескоу? Зашто нас у Унескоу више нема, него што нас има?
Одговоре на ова и друга питања у вези са феноменом културног наслеђа Србије покушаће да пружи историчар Дејан Ристић.

                                                                                                                     ***

 Дејан Ристић је истакнути преводилац и сценариста. Један од водећих стручњака у области интегралне заштите и управљања културним наслеђем. Обављао дужности управника Народне библиотеке Србије, државног секретара за културу и бројне друге у Влади Републике Србије. Бави се дипломатском историјом (српско-британски и српско-француски односи крајем 19. и почетком 20. века; југословенско-алжирски односи од 1954. године), Холокаустом, односом државе и традиционалних верских заједница у 20. веку, културном историјом и културом сећања). 
Аутор већег броја научних радова и књига међу којима се посебно издваја ,,Кућа несагоривих речи: Народна библиотека Србије 1838-1941.''. 
Превео дела проф. др Јана Кершоа "Хитлер – Хибрис : 1889–1936" и "Хитлер – Немезис : 1936–1945", проф. др Сузан Вајс Бауер ,,Историја старог света: прве цивилизацијеˮ, ,,Историја старог света: прва царстваˮ и ,,Историја старог света: прве нацијеˮ, као и проф. др Филипа К. Хитија ,,Творци арапске историјеˮ (као копреводилац).
Учесник међународних стручних и научних скупова одржаних у Београду, Лондону, Трондхајму, Јерусалиму, Бечу, Хагу, Амстердаму, Тел Авиву, Истамбулу, Братислави, Прагу, Москви, Ослу, Хелсинкију, Бриселу, Букурешту, Лувену, Андрићграду, Љубљани и др.
Похађао специјализоване едукације у Јерусалиму и Лондону из области државне управе и истраживања Холокауста као стипендиста британске и израелске владе.
Иницијатор и координатор више пројеката реализованих под покровитељством Унескоа.
Координирао активности на изради номинационих досијеа за унос славе (нематеријално културно наслеђе), телеграма којим је Аустроугарска објавила рат Србији 1914. године (покретно културно наслеђе) и стећака (непокретно културно наслеђе) на Унескове листе светске културне баштине.
Коаутор Националне поставке Републике Србије "Војни меморијали и места страдања из Другог светског рата" која је освојила прву награду на Међународној изложби "Меморијал 2011" (Москва, 2011), као и изложби "Петар Први Карађорђевић – краљ и ратник" (Топола, Задужбина краља Петра Првог Карађорђевића, 2011) и "Сећајте се моји мене јер ме више нема" (Београд, Историјски музеј Србије, 2011).
Иницијатор, координатор и/или стручни консултант у реализацији више десетина националних и међународних научних скупова и изложби одржаних у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Крушевцу, Ваљеву, Шапцу, Бору, Ужицу, као и на Цетињу, у Скопљу, Загребу, Бања Луци, Солуну, Будимпешти, Риму (Ватикан), Паризу, Лондону, Тунису и Рабату. 
Током рада у НБС посебну пажњу посветио је заштити и обогаћивању националног фонда, стручном раду, издавачкој делатности, као и унапређењу међународне библиотечке сарадње. Успоставио модел националне библиотеке као мултифункционалне установе културе.
Народна библиотека Србије у том раздобљу добила је читав низ високих одличја попут Сретењског ордена другог степена, Изванредног златног беочуга, Награде града Београда за најбољу књигу у области хуманистичких наука у 2012. години, као и признања на међународним сајмовима књига у Београду и Подгорици и др.
Успоставио Национални дан књиге.
Утемељио Националну награду у области библиотекарства Јанко Шафарик.
Основао Фондацију Народне библиотеке Србије.

Добитник "Печата Матице српске", Спомен-медаље Министарства одбране, "Златне значке" КПЗ Србијеˮ, Повеље захвалности Филолошког факултета у Београду, плакете Факултета музичке уметности у Београду, признања Народног музеја Србије, Музеја науке и технике, НЦ ,,Одбранаˮ Министарства одбране за најбољег сарадника и др.