Самостална изложба слика: Срђан Ђиле Марковић "Belgrade 2099"

Почетак Четвртак
07.11.2019.
y 19:00

Крај Уторак
19.11.2019.

Добијајте обавештења о новим догађајима, пријавите се на наш newsletter.

СРЂАН ЂИЛЕ МАРКОВИЋ

Основну школу и гимназију завршио у Београду. Најпре је похађао курс цртања у Шуматовачкој 1983; исте године уписује сликарство на Факултету ликовних уметности у Београду, на коме дипломира 1988. у класи проф. Милице Стевановић, код које и магистрира 1991.
Први пут излаже 1984. на Октобарском салону у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић“, а самостално 1987. у Галерији СКЦ. У Музеју савремене уметности 2005. године учествује на изложби „О нормалности“, а 2008. на Ликовној јесени у Сомбору. Од 1984. објављивао текстове у листовима „НОН“, „Студент“, „Ликовни живот“ и „Глас јавности“ у коме се 1999. запошљава као ликовни критичар (до 2008). Писао предговоре за изложбене каталоге. Студијски боравак у Лос Анђелесу 1992. када учествује на колективној изложби у Gallery Ninna Frost. Од 1978. године свирао је у бројним београдским new wawe бендовима: Нуле, УКТ, Бомбардери, Дисциплина кичме, Плаћеници, Казимиров казнени корпус, ДДТ, Супернаут са којом је 1993. снимио касету „Будућност сада“. Са Соњом Савић основа мултимедијалну трупу С. С. Супернаут која је снимила три филма: „Убиство на ивици града“, „Суперстварност“ и „Play“. Са сликарем Миомиром Грујићем Флеком наступа на БИТЕФ-у 1995. Био је сарадник Радија Б92 као аутор и водитељ емисије „Радио митоманија“ 1993-1994.

Срђан Ђиле Марковић спада у ред водећих мултумедијалних уметника који су начинили физиономију ставралачке сцене током осамдесетих и деведесетих година прошлог века изван официјелних институционалних и друштвених кругова. Припадник је новоталасног покрета у сликарству, музици, филму и другим уметностима и уметничким родовима који су били прихваћени од припадника његове генерације и који су стекли, посебно у музици, бројне следбенике и поштоваоце. Пореклом (син оца сликара, професора универзитета и мајке која је такође била позната сликарка), образовањем, знатижељом и спремношћу да се окрене од академског стваралаштва и упусти у неизвесно експериментисање са формама и медијима, у случају Ђилета Марковића показала се као изразито успешна комбинација која га је довела на сам врх уметника своје генерације која је надаље утирала мукотрпне путеве новог, ослобађајућег схватања места и сврхе уметности на актуелној културној мапи.


Самосталне изложбе:

1987. Галерија СКЦ, Београд

1988. Галерија СКЦ, Београд

1988. Галерија Гража, Београд

1991. Галерија ФЛУ, (магистарска изложба), Београд

1992. Галерија Дома омладине, Београд

1994. Галерија УЛУС, Београд

1996. Срећна галерија СКЦ, Београд

1998. Ликовна галерија Културног центра Београда, Београд

1998. Мала галерија УЛУПУДС, Београд

2006. Галерија 73, Галерија Хаос, Београд

2008. Галерија ДК Студентски град, Нови Београд

2014. Галерија Дар Мар, Београд

2016. Галерија Штаб, Београд

2017. Галерија New Moment,Београд

2018. Галерија Мостови балкана, Крагујевац

Награде:
1988. Награда Фонда Милоша Бајића, Београд
2010. Прва награда за сликарство на Пролећној изложби, Чачак