Самостална изложба слика: Душан Ђокић

Почетак Четвртак
02.04.2020.
y 19:00

Добијајте обавештења о новим догађајима, пријавите се на наш newsletter.

Рођен је 22. априла 1943. године у Београду. Студирао архитектуру, али као рани таленат почео је да уметнички иступа још од гимназијских дана. Од 1955. године објављује карикатуре у “Јежу”. Касније ће то наставити и у гимназијским часописима (“Освит” Наше новине), затим у листу “Студент” током 1960-тих година.

Први самостални наступ има као 14-годишњак (ментор професор Живан Вулић) 1958. године у III Београдској гимназији. На тој изложби приказује и технике могућег израза и савладаног опсега мотива – уљано сликарство, пастел, цртеж, акварел, графика, монотипија. У В Београдској гимназији реализује фреску већег формата (преко 50 квадрата) и гигантске портрете за приредбе, карикатуре на јавним паноима. На студентским акцијама у Тршићу 1964. год. уређује зидне новине и за то добија посебно признање.

На Архитектонском факултету у КМА поред ангажовања око издавачке делатности уз Машића, организује самосталну изложбу цртежа 1965. године и заједно излаже са већ познатим уметницима из других рапублика.

Тек 1968. године по безрезервној подршци и препоруци др. Лазара Трифуновића, излаже компактан циклус нових цртежа у КНУ, на којима је радио преко пет година и чији се корени могу видети у серијама објављеним у часопису “Гледишта” као вињете.

После изложбе на Коларцу, Ђокић приказује своја претежно цртачка остварења и графике у периоду од две деценије, током 1970-1980-тих, да би тек 1990. године боравећи у Панчеву у колонијама.

Делиблатски песак, као и познатој ликовној колонији Ечка остварио лични (повратак слици). На самосталним изложбама од 1991. г. (Београд, Културни центар; Нови Сад, Културни центар; Сремска Митровица, Галерија “Лазар Возаревић”) његово проширено интересовање за феномен боје, простора, материје... води га ка логичном резимирању технике акварела, за коју је још као 10-годишњак добио И награду на Дечјој смотри у Прилипцу. Прво приказује своје нове аквареле у Зрењанину и Београду, а затим, током 1990-тих припрема изненађујуће обимну изложбу од 1000 експоната у Подгоричној Модерној галерији, па 1500 у Градској галерији Ужице, и финале са 2000 експоната 1997. године у Салону Музеја савремене уметности у Београду.

Касније је по сродној шеми представљао изложбе у низу градова Србије – Суботица, Крагујевац, Апатин, све до 2000. године када издаје књигу о акварелу и њу представља заједно са изложбом у Музеју у Краљеву. Један део тих акварелских циклуса излаже у Кувајту, у склопу Универзитетске галерије 2004. године. Од настанка тих циклуса, каткад и непланирано, те минијатуре путују светом – Шпанија, Велика Британија, Кипар, Немачка, САД, Мексико, итд.

Ове активности су имале за последицу учешће у већем броју домаћих и станих колонија, па чак и оних где је Ђокић био уметнички директор или оснивач (Мостови Балкана у Крагујевцу, Горњак у Петровцу на Млави итд.).

У редакцији часописа “Уметност” сарадник је од 1970. године, а касније током 1970-тих и уредник, затим уредник у новој серији “Уметности” током 1980-тих.

Као селектор организовао је ауторске изложбе “Нова Београдска фантастика” 1980. у Галерији Културног центра Београда, “ Ars and Animalia” у Галерији `73 у Београду, Панчеву и Чачку. Ауторска изложба “Избор 89 Београд” у Уметничком павиљону “Цвијета Зузорић” Димензије ритма у Галерији Културног центра Београда и преко 10 циклуса изложби колажа током 199-тих, све до данас.

Одржао је низ предавања на тему уметност и јавни простор као и предавање на студијском путовању у иностранству, Немачка (ДААД) 1987. године. Такође је приредио презентације фантастичног цртежа и графике.

У колонији “Сава 07” Брчко, презентирао мапу монотипија као заокружење пола века стварања.

Чланство у ликовним удружењима:

УЛУС

Члан УЛУС-а од 1971, године

УЛУПУДС

Члан УЛУПУДС-а, Секција историчара уметности и критичара

AICA

Члан AICA, Међународно удружење критичара

ASPOR

Члан АASPORА, Групе глобалне уметничке породице од 2001. године.