Промоција збирке прича „Рам за успомене“ аутора Луке Тошковића

Почетак Петак
18.05.2018.
y 19:00

Крај Петак
18.05.2018.

Добијајте обавештења о новим догађајима, пријавите се на наш newsletter.

У петак, 18. маја 2018 године, са почетком у 19:00 часова, у Галерији `73 биће одржана промоција збирке прича „Рам за успомене“ аутора Луке Тошковића. 

Лука Тошковић је рођен 1946. године у Београду, тачније (како воли да каже) - на Чукарици, али је у књигама записано - на Савском венцу, јер је Чукарица тада била део 7. рејона. Основну школу и гимназију завршио је у Београду, а Вишу педагошку школу у Земуну. Члан је Удружења новинара Србије и Клуба писаца Чукарица. Животни и радни век провео  на Чукарици, по сопственом казивању у кругу од два  километра, где су му и корени, који досежу до осамдесетих година претпрошлог века. Био је запослен на разним пословима у Општинској управи Градске општине Чукарица. Сада је пензионер. Пише кратке приче и понеку песму. Своје прве литерарне кораке начинио је у основној школи „Јосиф Панчић“ где му је у школском листу изашла и прва песма. Бављење поезијом наставио је и у гимназијским данима, а касније се окренуо новинарству. Област интересовања му је, што је и за очекивати, локална средина, људи, догађаји, историја, занимљивоти. Читаоци су са посебним задовољством читали његове чланке о улицама старе Чукарице и приче о људима из комшилука који су се у нечему били посебни.
Његове кратке приче, садржане у књизи „Рам за успомене“ су живе слике, секвенце живота, значајне да се забележе и сачувају. То јесу сећања и успомене, али не реминисценција, већ реалан живот који јесте прошао, али вам у тренутку када их читате, промичу ту испред вас као да се сада догађају. Он и његови јунаци не жале ни за чим што је прошло, они са судбину прихватају као неминовност, не оплакују је и ако би имали могућност избора, највероватније би поново живели исто.

У највећем броју прича, староседеоци и дугогодишњи становници Чукарице могу у позадини препознати делове старе Чукарице, коју аутор неизмерно воли, а које „све више нема“. Нису то призори из бајке, али су део ауторовог одрастања и сазревања - заједничка чесма у дворишту која се излива на улицу, турска калдрма којом одзвањају танке штикле тек стасалих девојака, трошне куће, врбаци ондашње неурбанизоване Аде Циганлије, неугледна барака биоскопа као скоро једине забаве и сл.

Истовремено, његове приче су саткане од  меких, топлих емоција, од којих је љубав свакако најважнија. Он читаоцу отвара своје срце без калкулације, не очекујући и не препоручујући му како да одговори. Мада је највећи број прича био објављиван у дневним листовима, а понеке и у књижевним часописима, можда је добро што нам се тек сада обраћа својим првенцем, збирком прича “Рам за успомене“ јер на једном месту можемо сагледати различита расположења аутора у различитим временским и животним ситуацијама.