Драгана Станковић, Беата Ростас и Магдалена Миочиновић

Почетак Четвртак
07.12.2017.
y 19:00

Крај Уторак
19.12.2017.

Добијајте обавештења о новим догађајима, пријавите се на наш newsletter.

Драгана Станковић рођена је 1974. године у Београду. Факултет ликовних уметности у Београду уписала је 1994. године, дипломирала 1999. године и магистрирала 2001. године у класи професора Владимира Комада. Године 1999. била је стипендиста фонда Мадлена Јанковић, 2002. године добила је стипендију италијанске владе за курс специјализације, који је завршила исте године на Факултету лепих уметности у Риму. Члан је УЛУС-а и УЛУПУДС-а.

Магдалена Миочиновић Aндрић је рођена 7. октобра 1972. године у Београду. Током студија филозофије започиње свој уметнички рад учествујући у позоришним радионицама трупе КУД – НИКУД. Ради на сценографији, изради плаката и осмишљавању креативних радионица. Године 1998. уписује вајарство на Факултету ликовних уметности у Београду, где је и дипломирала у јулу 2003. Током студија два пута је награђивана годишњом наградом факултета за скулптуру у материјалу - за скулптуру у дрвету и скулптуру у металу. Члан је УЛУС-а од фебруара 2004. и УЛУПУДС-а од 2012. Живи и ради у Београду као самостални уметник.

Беата Ростас рођена је 16. августа 1979. у Мађарској. Дипломирала је вајарство 2004.
године на Унивезитету уметности у Печују. Од 2012. до 2014. године похађала је докторске студије на Hacettepe University, Sculpture Department у Анкари, у Турској. Члан је најважнијих домаћих и страних удружења уметника. Имала је 19 самосталних и 51 групну изложбу.

Пројекат „Игралиште“ спаја три уметнице – вајарке: Магдалену Миочиновић Андрић и Драгану Станковић из Србије и Беату Рошташ из Мађарске. Концепт поставке је замишљен као њихова илустрована коресподенција, док је сам садржај изложбе заснован на анализи и личним интерпретацијама животних циклуса и различитих улога у њима, при чему је живот посматран као својеврсно игралиште.
Свака од ове три уметнице, на свој начин, вођена сопственом поетиком, учествује у склапању заједничке фигуративне хронике која бележи драгоцене моменте личног искуства транспоноване у универзалне теме игре, родитељства, детињства, промене.
Беатин допринос изложби се огледа у „скицама“ из детињства у којима се преплићу драма и иронични хумор. У средишту Магдалениних остварења налази се детињство и родитељство гледано очима мајке. Драгана своје игралиште проналази у сценском наступу где атмосфера гради осећај бесконачности простора и стамености постојања тела у њему.
Поставка обухвата око тридесет цртежа рађених комбинованом техником и нешто мањи број скулптура изведених у бронзи, теракоти и дрвету.
Овај пројекат је своје прво представљање имао у јануару 2015. године, у Егеру (Мађарска), у галерији библиотеке „Шандор Броди“.

Изложба ће бити отворена до 19. децембра 2017. године.